Zašto upisujem fakultet?

Dilema koja se javlja kod mladih osoba koje se nalaze pri kraju svig srednjoškolskog obrazovanja, nije samo u tome koji fakultet upisati već i da li se sticanje četvorogodišnje fakultetske isplati ili ne.

Kao jedan od ključnih razloga upuštanja u izazove visokog obrazovanja se navodi finansijska stabilnost, međutim, postoji mnogo važnih razloga zbog kojih bi mlada osoba trebala razmotriti odlazak na fakultet osim potencijalne finansijske nagrade.

Novi početak

Ponekad vam je potreban novi početak u životu. Šansa da  odbaciti svoje stare navike, da izađete iz svoje zone komfora i postanete osoba kakva ste trebali biti. To možda zvuči lTo se posebno odnosi na mlade ljude koji prelaze iz detinjstva u odraslo doba. . Fakultet je savršena prilika da se re-inventujete

Upoznaj nove ljude

Novo okruženje podrazumeva i novi krug ljudi, i to ne samo vršnjaka i istomišljenika sa sličnim interesovanjima, već ti omogućava i prvi kontakt sa akademicima i profesionalcima koji poseduju iskustvo i uticaj u oblasti koja i tebe zanima.

Nauči nešto

Fakultet te možda neće pripremiti za stvarni svet.  Međutim, obrazovanje na fakultetu je prilika da stekneš znanje o nečemu što voliš. Teorijska osnova se možda smatra nepotrebnom, ali je daleko od toga. Tek prelaskom u  poslovni shvet shvatamo koliku podlogu u stvari nosimo sa fakulteta.

Postigni nezavisnost

Fakultet ti kao mladoj osobi daje po prvi put osećaj nezavisnosti i mogućnosti doniošenja sopstvenih odluka. Pored finansijske odgovornosti koja dolazi sa upravljanjem sopstvenim novcem i pronalaženjem posla, ovo je prvi put kada si prepušten sam sebi, bar donekle.

Uključi se

Ako te zanima politika, možeš se uključiti u studentski parlament. Ako želiš da stekneš praktično hands-on iskustvo iz oblasti koju učiš, postoji mnoštvo strukovnih studentskih organizacija. Šta god da te zanima, definitivno da postoji udruženje ili organizacija za to. Ne samo da je ovo način da istražiš dublje svoje interese, već je i prilika da pronađeš svoj glas i stekneš praktično iskustvo koje možeš da dodate u svoj CV.

Par saveta

Prvi utisak

Ukoliko već niste, krajnje je vreme da shvatite da je u svetu u kome živimo najbitnije imati dobre ljude oko sebe. Ljudi predstavljaju najveće bogatstvo. Oni će vas vinuti u nebesa, ali u isto vreme, oni su ti koji vas brzo i lako mogu zakucati za samo dno. Prema tome, od izuzetne važnosti je izgraditi zdrave i čvrste odnose sa ljudima na koje svakodnevno nailazite. Na putu dobijanja nečijeg poverenja i poštovanja, koji nije nimalo lak, valja početi od samog početka, dakle od samog susreta. Upravo zato je jako bitno ostaviti dobar prvi utisak. Nikada nećeš imati drugu priliku da ostaviš prvi utisak.

Kako da razvijete svoje veštine?

  • Pridružite se studentskoj ili sportskoj organizaciji, uključite se u volontiranje, vodite se ličnim interesovanjima;
  • Naučite da upravljate ili pomažete organizacijama;
  • Pratite aktuelna dešavanja na Univerzitetu;
  • Poboljšajte svoje komunikacione veštine tako što ćete predstavljati svoje ideje drugima;
  • Komunicirajte sa ljudima iz različitih društvenih slojeva – neki od njih Vam mogu kasnije biti korisni za umrežavanje;
  • Razvijte svoje samopouzdanje tako što ćete upoznati što više ljudi;
  • Povećajte svoje samopouzdanje – prihvatite rizike i odgovorite na različite izazove;
  • Iskoristite priliku da budete deo tima koji se bavi rešavanjem problema;

Studiranje

Studiranje ne podrazumeva samo učenje i nadgradnju vašeg znanja, slušanje predavanja, praktičan rad tokom vežbi i pisanje seminarskih radova. Iako pruža malo slobodnog vremena, studiranje predstavlja šansu da razvijete one veštine koje bi Vam omogućile da se lakše zaposlite. Postoje različiti načini da poslodavcima pokažete da posedujete kvalitete koji su njima potrebni tako što ćete, dok studirate, biti član nekog tima ili raditi nešto korisno za zajednicu. Doprinos u radu udruženja i organizacija, volontiranje ili ostvarivanje nekih od svojih interesovanja takođe mogu učiniti da još više uživate u studentskom životu.

Uz to, neke od ovih aktivnosti mogu doprineti bržem i lakšem zapošljavanju. Poslodavci su često zainteresovani za to kako provodite svoje slobodno vreme i kakve ste rezultate postigli, da li imate druga interesovanja osim diplomiranja. Odgovorne pozicije, kao što je predsednik nekog udruženja ili vođa tima, pokazuju da li posedujete važne liderske veštine, kao što su odgovornost i posvećenost. Radno iskustvo i vannastavne aktivnosti su odličannačin da postignete efekat koji će impresionirati poslodavca i pružiti vam tu, često neuhvatljivu praksu.

Skripte

Ono što je manje poznato novim studentima, a itekako od koristi iskusnijima su skripte. Skripte koje studenti pišu su literatura za spremanje ispita koja je manje obimna i izvučena iz mnogo opširnijih knjiga. Nemojte žuriti i odmah kupovati knjige, sačekajte da čujete od profesora šta će vam zaista biti potrebno i takođe se raspitajte kod starijih kolega za koje predmete se skripte mogu koristiti čak i umesto knjige. A kad položite ispit nemojte odmah bacati iste, kako su kratke a sadržajne mogu vam koristiti kasnije u studiranju ili možda nekom od vaših mlađih kolega.

Termini koji vas čekaju

  • Je proces provere, da li neka institucija ili program zadovoljavaju unapred definisane opšte minimalne standarde kvaliteta. Provera se vrši od strane nekog „spoljašnjeg“ tela, nezavisne komisije ili agencije. U idealnom slučaju, da to telo je nezavisno i od državnih vlasti i od samih institucija visokog obrazovanja. Ovaj pojam se ponekad koristi u kontekstu verifikacije, ili priznavanja.

Šta treba da znam pre izbora fakulteta?

Akreditacija

Akreditacija pokazuje  da li je fakultet ispunio sve obaveze i standarde koji su Zakonom o visokom obrazovanju propisani, odnosno da li ustanova ispunjava standarde za obavljanje posla vezanog za studije (osnovne, strukovne, specijalističke, akademskih i ms, doktorske) tj. da li su studijski programi u skladu sa standardima. 

Ako fakultet ima akreditaciju, to znači i da mu je diploma važeća i priznata. Na sajtu svakog fakulteta može se naći dokument o akreditaciji u kome piše da li ispunjava uslove ili ne. 

Informacije o akreditovanim visokoškolskim ustanovama i studijskim programima možete naći na sajtu Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta.

Neophodna dokumentacija

  • Popunjen obrazac prijave na konkurs
  • Overena fotokopija ili original svedočanstva svih razreda srednje škole na uvid
  • Overena fotokopija ili original diplome o položenom završnom ili maturskom ispitu na uvid
  • Dokaz o uplati naknade za prijemni ispit (iznos i broj računa se razlikuje u zavisnosti od ustanove na kojoj se polaže prijemni ispit)
  • Na polaganju prijemnog ispita potrebno je sa sobom poneti ličnu kartu ili pasoš, kao dokument na kojeg će kandidat biti identifikovan.

Prijemni ispit

Prijemni ispit predstavlja proveru sklonosti i sposobnosti i razlikuje se od fakulteta do fakulteta. Takođe, od fakulteta zavisi na koji način se polaže prijemni ispit, ali najčešće je pismeno polaganje (jednog ili više predmeta ili testa).

Prijemni ispit se održava na fakultetu za koji se konkuriše. Potrebno je pre polaganja prijemnog ispita, prijaviti se.

Kriterijumi za upis

Fakulteti i visoke škole spadaju u ustanove visokoškolskog obrazovanja. Nakon konkursa koje raspišu ove ustanove, svi zainteresovani kandidati se mogu informisati o programu studija koje nudi određen fakultet ili visoka škola.

Pri upisu na neki od fakulteta, selekcija će se vršiti na osnovu bodova koje kandidat ima na osnovu uspeha u srednjoj školi, koji se sabiraju sa bodovima koje je dobio na prijemnom ispitu, odnosno na ispitu sklonosti i sposobnosti, koji se razlikuje od fakulteta do fakulteta.

Prema visini bodova koje kandidati dobiju sabiranjem svih osvojenih bodova, fakultet pravi rang listu.

Fakulteti koje je osnovala država (državni fakulteti) imaju ograničen broj budućih studenata koji će studije upisati o trošku države (na budžetu), a o tom broju odlučuje Vlada Srbije pre raspisivanja konkursa. Prvo se popunjavaju ta mesta prema rang listi, dok će ostali koji budu dobili šansu da se upišu morati sami da plate školarinu (samofinansiranje).

Fakulteti koje su osnovala privatna lica (privatni fakulteti) mogu sami da odlučuju od tome koliko će kandidata primiti, ali taj broj ne može biti veći od broja koji je određen akreditacijom.

Koji fakultet da izaberem? Privatni ili državni

Studije se ne dele na privatne i državne, već na dobre i loše.

Međutim, dijalog na temu da li su bolji privatni ili državni fakulteti redovno izaziva veliki broj suprotstavljenih komentara.  

Prednost nekih privatnih fakulteta je da kao manje obrazovne ustanove mogu mnogo lakše da se prilagode savremenim potrebama društva i tržišta, za razliku od velikih državnih fakulteta koji su mnogo manje fleksibilniji.

Činjenica je ipak da mnogi poslodavci i dalje prilikom zapošljavanja daju prednost studentima koji su završili državne fakultete. Pored toga, privatni fakulteti su uglavnom skuplji u odnosu na državne. Međutim ukoliko nisi na budžetu i kada se uzmu svi troškovi u obzir, državni fakultet može da bude i skuplji

Strukovni ili akademski smer

Prema Zakonu o visokom obrazovanju, usvojenom 2005. godine i usklađenom sa odredbama Bolonjske deklaracije, u Srbiji postoje dve vrste studija: akademske i strukovne.

Međutim, neosporna činjenica je da mnogobrojne promene diploma i zvanja, nastale posle uvođenja bolonjskog sistema, nisu baš najjasnije. Ključni problem, između ostalog, krije se u tome što su stara zvanja i stari sistem na koji smo navikli donekle “neprevodivi” na ovaj novi, bolonjski sistem.

Budući da razlika između strukovnih i akademskih studija za mnoge još uvek predstavlja zbunjujuću stavku, vrlo je važno znati neke suštinske odlike ovih obrazovnih sistema.

Cilj akademskih studija jeste osposobljavanje studenata za razvoj i primenu naučnih, stručnih i umetničkih dostignuća, i realizuju se na univerzitetima. Strukovnim studijama je cilj da studente osposobe za primenjena znanja i veštine, i izvode se u nekadašnjim višim školama, sada – visokim. Međutim, mogu se izvoditi i na univerzitetima.

O Gradu Novom Sadu

Gledan sa neba, Novi Sad se otkriva ravničarski reljefno, kao pregledno raširen i prostorno otvoren grad. Istorijska gromada Petrovaradinske tvrđave s desne strane Dunava, a sa leve vertikala centralne Pošte, masivne horizontale SPENS-a i NIS-a, elegantni oval Banovine. Oku se dodatno nude i zelene oaze parkova, a svuda unaokolo širi se izuvijani lavirint ulica i uličica, sečen pravilnim hodom prostranih bulevara. Tu je naravno i Dunav kao asimetrična, moćna osa grada, pa uz njega položeno izduženo telo keja i Štranda – najlepše gradske plaže duž čitavog toka velike reke. A tu su ponovo i mostovi bez kojih smo jedno vreme bili da bismo ih iznova izgradili. Biće ih još, uskoro.

Gledano planetarno, eto grada po tradicijom bogatoj meri Panonske nizije, u kome uspeva sve, od sačuvane secesije do arhitektonske postmoderne. Kao nekada i sada su tu temeljne institucije srpske kulture: Matica srpska, Srpsko narodno pozorište, Sterijino pozorje… Uz to, naš grad, kao retko koja od evropskih destinacija, s pravom može poneti i epitet multinacionalne, multikulturalne i multikonfesionalne metropole u malom, u kojoj se razlike doživljavaju kao prednost. Svedoči o tome i rad Novosadskog pozorišta/Ujvideki szinhaz, Univerzitet sa 19 fakulteta i specijalizovanim katedrama na kojima se nastava održava na jezicima nacionalnih manjina ili je njihovom izučavanju namenjena. Svedoči i mnogo toga drugog što je živa materija novosadske svakodnevice.

Upoznajte se sa fakultetima

Sajt je nastao kao rezultat projekta “Vojvodina otvara vrata” Saveza studenata Univerziteta u Novom Sadu – Saveza studenata Medicinskog fakulteta Novi Sad pod pokroviteljstvom Omladinskog saveza udruženja “Novi Sad omladinska prestonica Evrope – OPENS” u sklopu aplikacije Grada Novog Sada Evropske prestonice mladih u 2019. godini. 

Unapređenje digitalne mape vodiča finasirala je Gradska uprava za sport i omladinu Grada Novog Sada kroz projekat Vodič za maturante. 

sponzori
SSMF